Istinita priča o životu Romkinja u Srbiji

Romkinje su višestruko marginalizovane: u samoj romskoj zajednici koja je bila i ostala veoma patrijarhalna, a zatim i kao pripadnice manjine od većinskog društva. Osam žena priča o tome kako su odrastale i šta su doživljavale u porodici, školi u društvu.

Priče su veoma različite, čak i kad se radi o bliskim rođakama, baš kao što su različite i žene s kojima se pričalo, raznih generacija i sudbina.

Kad te ne prime u kafić jer si Romkinja

„U jednom velikom gradu, prilikom izlaska sa drugaricama koje su takođe bile Romkinje – nismo puštene u jedan od elitnih kafića. Mislile smo da je zbog kodeksa oblačenja, ali ispostavilo se da su posle nas puštene devojke koje su bile obučene slično kao i mi, ali nisu bile Romkinje“.

Sagovornica radi u Novom Bečeju na SOS telefonu za žene i decu, i kaže da je uloga Romkinje u porodici ranije bila očuvanje i prenošenje običaja i tradicije. „Bile su potpuno zavisne od prihoda i volje muškaraca: oca, braće, muža, svekra, dede. Patrijarhat u romskim zajednicama u ruralnim sredinama i romskim naseljima nije iskorenjen: usled siromaštva devojčice su te koje će prve napustiti obrazovanje“, objašnjava ona.

Međutim, integrisane romske porodice nude sasvim drugu sliku: tamo Romkinje imaju podršku porodice da vode svoj život, upravljaju njime i donose same svoje odluke. „Ali taj uspeh je osvojen kroz više generacija žena“.

Izvor vesti – https://www.danas.rs/vesti/drustvo/moje-se-znalo-kuca-i-deca-osam-istinitih-prica-o-zivotu-romkinja-u-srbiji/