Od detinjstva do mog odrastanja imala sam velike snove i ciljeve koje sam želela da postignem obrazovanjem. Za mene je učenje predstavljalo zadovoljstvo, volela sam da učim i radim na sebi, da idem na razna školska takmičenja. Moj put do obrazovanja je bio težak, trnovit. Uložila sam puno truda u učenju. Imala sam velike snove kako u životu, tako i školovanju. Upisala sam Akademiju vaspitačko-medicinskih strukovnih studija u Aleksincu. Pronašla sam sebe u ovoj profesiji. Kako je vreme prolazilo uvidela sam da ja mnogo volim decu, da sam pored njih srećna, opuštena, da su mi oni mir i jedna velika sreća. 

Dok sam studirala, osećala sam se ponosnom, bila sam studentkinja koja je imala želju da upiše studije, koja napreduje u svom studiranju i studentkinja koje je znala de će svoje studije završiti. Same studije, nastava sa profesorima, njihovo upoznavanje sa gradivom me je dodatno ojačalo da više napredujem,  da učim i da se fokusiram na moju buduću profesiju. 

Ono što me je ispunjavalo tokom učenja, jeste moja porodica. Davali su mi jednu veliku podršku, savete da napredujem. Želja mi je bila  da ljudi prepoznaju  Romkinju koja može završiti školu, koja može da se edukuje. Takođe moja podrška su bili i moji drugari i drugarice, oni su me dodatno motivisali da napredujem i da se što više zaintresujem za studije. 

Posle završene osnovne škole, upisala sam Gimnaziju, kada sam se prvi put suočila sa disrkiminacijom. Diskriminacija je bila takva, da ljudi nisu mogli da veruju da postoji jedna Romkinja koja napreduje, koja se trudi za sebe i za svoj narod. Međutim, vremenom kolege, drugarice i drugari su me prihvatili u društvo. Vremenom su me upoznali kakva sam osoba, a kroz moju priču nisu mogli da veruju da u našoj školi postoji jedno takvo dete, jedna Romkinja koja prikazuje drugačiju sliku Roma i ruši sve predrasude o Romskoj zajednici. 

Kada sam se susrela sa ovom diskirminacijom, osećala sam se neprijatno i u početku sam bila zbunjena, jer nisam mogla odmah da razumem da se radi o diskriminacije, ali posle nekog vremena sam počela sve više i više da se susrećem sa njom. U razgovoru sa mojima kolegama, ali i sa ostlima iz većinske zajednice, vrlo često sam se susretala sam nekim čudnim ponašenjem koje u tom trenutku nisam mogla da prepoznam. Primećivala sam da se njihova mimika i govor tela ne slažu sa rečima kojima su mi upućivali, a to su uglavnom bile reči podrške i kolegijalnosti u radu. Tada sam razumela da se zapravo radi o diskriminaciji jer su me drugačije gledali u odnosu na druge. U tim trenucima sam se osećala neprijatno i potišteno od strane većine i to me je motivisalo i podstaklo da nastavim dalje sa mojim obrazovanjem. 

Posle završenih osnovnih studija, upisala sam master strukovne studije, pa sam time pokazala da pored studiranja mogu i da radim. Prilikom  rada u okviru javnih radova, upoznala sam poslodavce i radnike koji su bili sjajni prema meni. Često sam dobijala pohvale, podržavali su me i bili su tu za mene. Ostavila sam dobar utisak na kolege, upoznala sam kolektiv i upoznala sam se sa njihvim radom u Covid ambulanti, za vreme pandemije. Tako da sam imala prilike da pomognem ljudima koji su tada bolovali od pandemije i bila im podrška tokom njihovog ozdravljenja.

Trenutno sam pripravnica u jednom vrtiću. Kolege su super prema meni, odnos je dobar, kao i komunikacija i saradnja. 

Kad sam na poslu i dok radim sa decom, sa njima se smejem, zajedno crtamo, vajamo, radimo razne aktivnosti. Srce mi je puno ljubavi, sa puno utisaka radim ovaj posao. Mogu slobodno da kažem da me deca vide kao jedan veliki oslonac i kao nekog u koga imaju poverenje i podršku. Cilj mi je da prenesem moje znanje deci, da ih naučim i da ih izvedem na put onako kako su mene moje vaspitačice naučile i izvele na dobar put. Želim da ih motivišem u radu i u daljem školovanju. 

Moja poruka za sve ostale buduće studente, buduće radnike, jeste:

Koliko god da se nađete u nekoj poziciji kao što sam se ja našla, nemojte da se opirete i da odustanete od vaše želje, od vaših snova. Samo podignite glavu gore, ojačajte sebe time što ćete više da se potrudite, a onda vaše znanje prenesite drugima. Time ćete pokazati koliko vi možete u vašem okruženju i koliko možete da doprinesete zajednici i društvu.