Kažu, kada ste negde u manjini, morate se potruditi i dva puta više da biste bili viđeni u masi ljudi za koje postoje predrasude da kradu i žive na ulici. Nikada ne razmišljajući da su možda primorani na takav život, ne zato što to žele, već zbog toga što nemaju dovoljno snage i podrške da se podignu i krenu ispočetka.  

Da li su Romi,  koji žive na prostoru Srbije još od 14. veka, jednaki sa većinskim stanovništvom? Kada romsko dete prvi put doživi diskriminaciju?

Jovan  je iz Bele Palanke, opštine nadomak Pirota. Želeo je  da podeli  sa nama priču o diskriminaciji koju je doživeo tokom  školovanja.

“U osnovnoj školi nisam imao apsolutno nikakvih problema. Učitelj, kasnije i nastavnici, ponašali su se prema meni kao i prema ostaloj deci. Završio sam osnovnu školu sa svim peticama. Pohađao sam različite nastavne i sportske sekcije, družio se sa svima, tako da je taj period školovanja prošao bez problema. Kada sam upisao gimnaziju, naišao sam na problem sa kojim se mnogi Romi suočavaju – problem diskriminacije. Na početku gimnazijskih dana, dok još nisam imao ocene u dnevniku, profesorka latinskog jezika je imala nisko mišljenje o meni i mom radu. Mislila je da se ja, kao Rom, zadovoljavam prelaznom ocenom.  Nakon petice na pismenom zadatku, poništila je moju ocenu uz obrazloženje da to nije moj rad već da je prepisan od nekog drugog učenika. Na inicijativu profesorke samo sam ja morao da ponovim pismeni zadatak. Tek nakon ponovljenog testa i potvrđene petice, profesorka je prestala da me diskriminiše”.

Jovan je završio gimnaciju sa odličnim uspehom i upisao Ekonomkski fakultet tokom koga, kako kaže, nije imao nikakvih problema.

“Fakultet sam upisao 2014. godine, prve dve godine završio sam u roku, a onda sam  shvatio da se ne pronalazim u toj priči i odlučio da ga napustim.Nakon toga  zaposlio sam se u fabrici Tigar Tyres u kojoj radim 7 godina”.

Kaže da je zadovoljan na radnom mestu, i poslom koji obavlja i platom koju dobija. Poručuje da je diskriminacija tokom školovanja glavni razlog zbog čega romski učenici napuštaju obrazovanje.

“Diskriminaciju koju sam doživeo na početku srednje škole dala mi je podstrek da budem još bolji đak, ali, kod nekih učenika upravo je to razlog zašto napuštaju školovanje.”

Broj Romkinja i Roma koji upisuju fakultete se u poslednjoj deceniji znatno povećao. Do poboljšanja položaja Roma na polju obrazovanja došlo je i zahvaljujući afirmativnim merama države za srednjoškolce i stipendija za studente.

Takođe, sama romska zajednica sada funkcioniše na mnogo drugačiji način nego ranije. Tome doprinose i nevladine organizacije koje rade na podizanju svesti o važnosti obrazovanja i pomažu srednjoškolcima i studentima da završe obrazovanje.

Novinarka:

Marija Asanović