Put ka obrazovanju je trnovit ali ostvarljiv. Na putu do mog obrazovanja imala sam uspone i padove, ali sam se trudila da u mom cilju i ostvarenju mojih snova budem istrajna. Sanjala sam o tome da jednog dana budem uspešna mlada žena koja je ostvarena u svojoj karijeri. 

Ovo je priča o Almi Kajtazi, studetkinji prava, borkinji za ljudska prava, dugogodišnjoj aktivistkinji i predsednici udruženja ,,Romani Asvin”. 

Moja priča počinje još od vrtića u kome se nisam najbolje uklopila u društvo, nisam bila prihvaćena od mojih vršnjaka, pa sam vrlo često tražila majku. U vrtiću sam imala jednu drugaricu sa kojom sam se lepo družila, posle toga je ona prešla u starijoj  grupi jer se spremala za polazak u školu. Kada je ona otišla, ostala sam sama i nisam volela vrtić, češće sam čak bila kod kuće, samo zato što se nisam lepo slagala sa decom. Moja mama mi je bila najveća podrška u tim trenucima i govorila mi je da ću jednog dana da budem jaka i uspešna, da će sve proći. 

Onda je došlo vreme da krenem u školu, tada sam imala malo širi krug prijatelja, činilo se da je sve u redu. Međutim uskoro sam se i tamo mnogo puta suočila sa diskriminacijom kao dete. To su bila ona česta zadirkivanja koja deca doživljavaju od svojih vršnjaka, s tim što se tada u tim godinama, ti osećaš kao da ne pripadaš tom društvu, osećaš da si ti drugačiji i to ne u pozitivnom smislu. Međutim mene to nije obeshrabrilo da lepo učim. Nastavila sam da radim na sebi, jer mi je mama često govorila kako ne treba da se obazirem na komentare drugih, već da treba da se trudim da budem uvek najbolja, jer jedino obrazovanjem ja mogu da pobedim sve oko sebe. 

Tada u tom uzrastu sam prepoznala obrazovanje kao moju snagu sa kojom mogu ići dalje kroz život, i shvatila sam da je zapravo obrazovanje najjače oružje koje imam. Dešavalo se da sam nekad morala više da učim i da se više trudim kako bih bila jednaka u učenju sa ostalom decom, ali me to nije obeshrabrilo da ne učim, baš naprotiv to me je motivisalo da ja dajem najbolje od sebe i budem odlična učenica. 

Upisala sam srednju Medicinsku školu, želela sam da postanem medicinska sestra kao moja mama, da pomažem drugima onda kada im je najteže. Moja ljubav prema medicini je svakog dana sve više rasla jer sam volela da pomažem. 

Tada sam  krenula da se bavim aktivizmom, jer sam uvidela da postoje dodatni načini kako mogu pomoći ljudima, a posebno zajednici iz koje dolazim. Aktivizam je bio osveženje u mom obrazovanju, upoznala sam ljude iz moje zajednice koji su delili iste boli i ista interesovanja kao i ja.  Tada sam shvatila da nisam sama i da postoje moji vršnjaci koji dele iste snove kao i ja. Svi mi zajedno smo želeli da napredujemo i da pobedimo predrsude koje je većina imala o nama. Shvatili smo da smo mi sami promena koju donosimo zajednici i tada je krenula moja borba za ljudska prava. U tim trenucima sam shvatila da želim da se borim za ljudska prava i setila se onog što mi je majka govorila, a to je da ću jednog dana da budem uspešna i da ću sama moći da promenim društvo u kome živimo. 

Kao Romkinja koja se borila za ljudska prava svih u romskoj zajednici odlučila sam da upišem Pravni fakultet kako bi svoje znanje o ljudskim pravima još više usavršila. Ljudska prava su bila moja želja i motivacija da nastavim sa mojim obrazovanjem i da jednog dana postanjem akademski obrazovana građanka koja je bar malo promenila stanje u društvu. Na Pravnom fakultetu u Nišu, vrlo često sam se suočavala sa usponima i padovima, bilo je trenutaka kada je bilo previše teško, međutim nikad nisam želela da odustanem od mojih snova. Moj je cilj da postanem diplomirani pravnik koji će se baviti ljudskim pravima, kako bi mladi Romi I Romkinje živeli u pravednijem društvu, društvu u kome nece biti predrsuda. Zajedno sa mojim kolegama osnovali smo i udruženje ,,Romani Asvin” koji se upravo bavi motivisanjem, informisanjem I uključivanjem romske omladine u sistem obrazovanja, kako ni jedan Rom/kinja ne bi doživeo ono što većina naših vršnjaka tada jeste. 

Nikad ne odustajete od svojih snova i ciljeva, onda kada je teško tada najviše moraš i možeš!