Znate onaj osećaj kada sa nekim uklopite na “na prvu”?
Želim da vam kroz ovu priču predstavim Draganu, master turizmologa. Meni jako dragu osobu koju sam upoznala, relativno skoro, i sa kojom sam kroz priču shvatila da bi baš ona mogla biti moj savršeni sagovornik.
Dragana je pripadnica većinskog stanovništva i želela je da sa nama podeli svoje iskustvo o saradnji i druženju sa Romima.
“Ono što bih prvo želela da podelim sa vama, i što smatram veoma važnim jeste da celokupna priča o Romima, kao narodu i naciji, proizilazi još od najranijeg detinjstva. Smatram da onako kako vam roditelji u tom uzrastu predstave Rome, tako ćete ih doživljavati ceo život. Od malena sam od majke slušala kako su oni (Romi), narod kao i bilo koji drugi. To što nemamo istu boju kože ne znači da smo “MI” ili “ONI” drugačiji.
Kako Dragana navodi, tokom školovanja imala je bar jednog romskog učenika u odeljenju.
“U školi niko od drugova nije diskriminisao romsku decu.Ne kažem da se nešto tako ne dešava, ali kod nas u razredu je vladala takva atmosfera da smo svi bili jednaki i divno smo se slagali. Zbog toga romska deca u našem odeljenju nisu imala potrebu da stvaraju “svoje” grupice i da se osećaju drugačijom. Mi smo bili jedno odeljenje za primer, pozivali se na rođendane, družili se van škole i nikada nismo izdvajali naše romske drugove.
Takođe, u srednjoj školi, imala sam cimerku koja je bila Romkinja. Jako dobra, pametna i uspešna devojka, sa kojom sam postala dobra prijateljica. Osim druženja u domu, zajedno smo išle na folklornu sekciju, nikada nismo imale problem što je ona Romkinja a ja nisam. Upoznala sam njene bliske prijatelje koji su bili Romi, išla kod nje u posete, upoznala njenu majku.”
Draganino pozitivno iskustvo se nastavilo i na radnom mestu. Jedno vreme je radila u Elektrodistribuciji, pa je, igrom slučaja dobila zadatak da očitava potrošnju električne energije u jednom romskom naselju.
“Tada sam ulazila u svaki dom u romskom naselju. Iako ovaj posao ne iziskuje mnogo vremena i kontakata sa ljudima, ja sam to rado prihvatila. Nikada ni u jednoj romskoj kući nisam ušla sa predrasudom i ubeđenjem da su njihovi domovi „drugačiji‘.”
Dragana je moja koleginica sa posla, zajedno radimo u turistickoj agenciji. Osoba sa kojom imam million tema za razgovor. Prihvatila me je baš onakvu kakva zaista jesam, Marija, Romkinja, koja je došla iz neke potpuno drugačije profesionalne sfere kako bi naučila nešto novo od master turizmologa.
Sa Draganom često razgovaram o romskoj kulturi i tradiciji. Dragani je zanimljiva naša kultura i običaji, koji se razlikuju od običaja neromske zajednice.
Volela bih da ova priča bude podstrek svim budućim “kolegama” koji na poslu imaju ili će imati kolegu koji je Rom. Jedna od najvažnijih stvari jeste kako se ophodimo jedni prema drugima.
Naučite da se i prema Romima ophodite kao prema bilo kom drugom narodu. Čoveka ne definiiše boja kože i nacija već to kakvi smo ljudi, kolege, komšije i prijatelji. Romi su narod kao i bilo koji drugi. Dajte im šansu.
Novinarka:
Marija Asanović
