Na globanom nivou suočavamo se sa mnogim izazovima, jedan od njih je diskriminacija Roma. Većinsko stanovništvo često izbegava upoznavanje sa romskom zajednicom, što dovodi do nedostatka razumevanja i povezanosti među ljudima. Nedovoljno informisanje o romskoj kulturi, jeziku, istoriji doprinosi predrasudama. Da bismo prevazišli barijere, moramo ulagati u obrazovanje, promovisati interkulturni dijalog i podržati aktivnosti koje doprinose boljem razumevanju Roma. Kako bismo izgradili pravedno društvo, važno je prepoznati i suočiti se sa problemima i zajedno raditi na promovisanju jednakosti i prava za sve.
Miodrag Dimitrijević iz Vranja želi da podeli svoje iskustvo o druženju sa Romima, kao i mišljenje o pripadnicima romske nacionalnosti. Miodrag je išao u OŠ ,,Vuk Karađić’’ u Vranju, u kojој su išli i romski đaci. Družio se sa njima i upoznao ih. Sada kao svršeni student Elektronskog fakulteta i dalje ima isto mišljenje kao i kada je počeo da se druži sa njima u školi.
,,Moje mišljenje o Romima je isto kao i o svim ljudima. Od malena sam učen da poštujem ljude, ne na osnovu nacije, boje kože, verske pripadnosti, takav stav je doprineo da postanem otvoren prema svim kulturama, ljudima iz različitih sfera, pa sam se tako ponašao i prema pripanicima romske zajednice – bez predrasuda i stereotipa. U osnovnoj školi sam imao drugove koji su bili Romi, u srednjoj školi u mom odeljenju nije bilo Roma, ali je u drugim odeljenjima bilo pripadnika romske nacionalnosti. Družio sam se većinom, uvek smo bili u skladnom odnosu. Igrali smo fudbal zajedno. Bez obzira što nikada nije došlo do nesuglasica ili izdvajanja, nekako su pripdnici romske zajednice uvek bili suzdržni i nisu se aktivno družili sa vršnjacima iz većinske zajednice.’’
Miodrag kaže da, zbog predrasuda, romski đaci nisu mogli da se potpuno opuste sa školskim drugovima. Misli da je između učenika vladala jedna vrsta uzdržanosti i ignorisanja.
„Tokom života imao sam priliku da čujem i loše stavove o Romima koji su uglavnom poticali od ljudi koji su imali negativne stavove i o ostalim narodima, dok osobe koje imaju pozitivno mišljenje nikada nisu ljude razdvajali na osnovu nacionalnosti, već kakav je ko čovek. U mojoj porodici je uvek vladala empatija, bili su za suživot Roma i Srba. Nikada se nije govorilo na negativan način o Romima, što je i jedan od razloga zašto i ja dan-danas imam takav stav“.
Muzika bez granica: Orketar koji spaja nacije i srca
Miodragov deda je svirao u orkestru čuvenog Bakije Bakića. Rado se seća priča koje je deda pričao.
„Deka je bio deo orkestra Bakije Bakića u Vranju. Dobro se slagao sa ostatkom orkestra, svi su se medjusobno povezali, pa samim tim i postigli uspeh. Razbili su barijere i pokazali kako su svi ljudi isti. Otac se i danas rado seća uspomena i anegdota koje mu je deka pričao kao i one koje je i sam doživeo. Jedna od anegdota je bila da je Bakija Bakić mom ocu uvek ljubio ruku kada bi ga sreo na ulici pri tom govoreći: ,Ja ću da ti sviram na svadbu za džabe’’. Orkestar je počeo od džez muzike, kasnije su svirali izvornu muziku. Nastupali su na svim mestima u Vranju i bili jedan od cenjenijih orkestara’’.
Prekidanje lanca diskriminacije, borba za jednakost Roma
,,Smatram da Romi doživljavaju diskriminaciju, ali da ona posebno pogađa one u najranijem periodu. Mladi su često u situacijama u kojima se osećaju diskriminisano i isključeno, Često nemaju dovoljno znanja i iskustva da prepoznaju i suprostave se diskriminacijiˮ.
Naš sagovornik smatra da porodica i škola imaju važan deo u tome kako ćemo se odnositi prema drugovima, bez obzira na različitost.
„Romi nailaze na poteškoće u obrazovanju. Suočavaju se sa predrasudama, što je jedan od ključanih faktora i okidač odustajanja od školovanja i rada. Ne znaju koja su im prava. Oni su ravnopravni, imaju sva prava i slobodu, kao i drugi narodi. Diskriminacija se može manifestovati kroz nezaposlenost, nemogućnost pristupa obrazovanju. Romi često prolaze kroz stigmatizaciju i osudu društva zbog stereotipa i predrasuda koje se o njima šire. Važno je da se u društvu stvori svest o važnosti borbe protiv diskriminacije“.
Miodrag je zainteresovan za kulturno nasleđe Roma. Ističe da ga najviše interesuje muzika.
„Romi su „srčan“ narod. Pratim ih najviše kao zajednicu u muzici, kao i kroz filmove koje sam gledao. Romi idu do kraja u svemu što rade. Vranje je okruženje u kome ima dosta Roma, mesto gde sam imao prilike da se susretnem, družim sa njima. Asocijacija na Rome, ako govorimo o vranjskom meraku, oni su deo toga ,čuvaju nasleđe, ljudi koji zajedno žive i rade sa nama, koji nisu ništa drugačiji od nas’’.
Vranje, mesto koje je poznato po sevdahu i meraku. Grad koji ima dušu i gde se svako oseća kao kod svoje kuće. U Vranju živi oko 7. 500 hiljada Roma koji doprinose raznolikosti i bogastvu lokalne zajednice.
Novinarka:
Teodora Stanković
