Slučajevi

Skupština AP Vojvodine na sednici 21. marta 2008. godine osnovala je 5 zavoda za kulturu sledećih nacionalnih manjina: Madjarske, Slovačke, Rusinske, Hrvatske i Rumunske (Službeni list AP Vojvodine 7/2008). Takodje, na sednici Skupštine AP Vojvodine održanoj 22. maja 2014. godine donesena je odluka uvodjenju jezika navedenih nacionalnih manjina u službenu upotrebu u organima uprave AP Vojvodine.
Romska nacionalna manjina je 2008. godine -kada je Skupština Ap Vojvodine izglasala odluku o osnivanju zavoda- bila brojnija po popisu iz 2002. godine od 4 navedene nacionalne manjine u Republici Srbiji, odnosno od jedne od navedenih u AP Vojvodini (Rusinske). Pa ipak, Romi nisu dobili zavod za kulturu.
Popisom iz 2011. godine brojnost Roma u odnosu na 5 navedenih nacionalnih manjine dodatno je povećana u korist Roma. Poslednjim popisom iz 2011. godine Romi ne samo da ostaju najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji posle Madjara, nego i u Vojvodini postaju brojniji i od rusinske i od od rumunske nacionalne manjine.Pa ipak romska nacionalna manjina ne samo da nije dobila Zavod za kulturu, nego je romski jezik izostavljen iz službene upotrebe organima AP Vojvodine odlukom na sednici Skupštine AP Vojvodine od 22.maja 2014 (Službeni list AP Vojvodine 20/2014)
Ovaku nejednaku manjinsku politiku koju AP Vojvodina primenjuje prema romskoj nacionalnoj manjini u odnosu na druge nacionalne manjine smatramo instifucionalnom diskriminacijom. Zbog toga smo dana 21.novembra 2021. godine podneli pritužbu Zaštitniku gradjana AP Vojvodine.

Etnički sastav Srbije I AP Vojvodine popisi 2002. i 2011 godine*

*Izvor: Statistički zavod Republike Srbije : https://data.stat.gov.rs/Home/Result/3102010403?languageCode=sr-Latn, https://publikacije.stat.gov.rs/G2002/Pdf/G20024001.pdf

Administratori platforme su na društvenoj mreži Tik Tok uočili snimak u kome su tri dečaka diskriminisana od strane žene koja je tvrdila da su je  tri dečaka napala i da su joj pretili pištoljem da će je ubiti. Kako su administratori platforme uočili na video snimku, žena je vređala dečake na nacionlanoj osnovi govoreći im: ,,Ciganska rupčago“, ,,Šugav si i bedan“, ,,Maknite se od mene što dalje, pozvaću vam pandure“. Dečaci su izlazili iz šoping centra u Beogradu, sa namerom da sačekaju autobus, žena je vikala na sav glas da će je tri dečaka ubiti i opljačkati. Prilikom pozivanja policije tri dečaka je ista optužila da je prate ciganska dečurlija i da joj prete pištoljem, da ih ima ukupno pet, iako ih je bilo troje. Ono što je interesanstno jeste da tri mlaloetna lica nisu bili romske nacionlanosti, ali je ista predpostavila da jesu. Administratori su stupilli u kontakt sa jednim od petnaestogodišnjih dečaka koji je diskriminisan i u razgovoru sa njim dobili smo informaciju da su oni izlazili iz šoping centra i da su prešli ulicu kako bi sačekali autobus. Kada je policija došla, žena nije bila na licu mesta, a policija je uzela imena od tri dečaka koji su stajali na autobuskom stajalištu. Dečak sa kojim smo stupili u kontakt je pokazao video snimak u kome je žena vređala njega i njegova dva druga. Policija je u potrazi za ženom koja je diskriminisala romsku naciju. Događaj se dogodio krajem juna meseca, 2021. godine u Beogradu.

Link sa Tik Toka:

https://vm.tiktok.com/ZMdW3R1k6/

https://vm.tiktok.com/ZMdW3YwAC/

Krajem 2020. i početkom 2021. godine, javnost je uznemirio slučaj vulgarnih pretnji romskoj deci, upućenih na Fajsbuk stranici „Romano Live” od strane osobe koja se na internetu predstavlja kao M.N. Uz pretnje i fotografije romske dece, M.N. se u više postova obraćao vulgarno i uvredljivo i široj romskoj populaciji, a vest o ovom slučaju se brzo proširila u javnom prostoru, posebno među Romima koji su burno i hitno apelovali da se počinilac pronađe i odgovarajuće kazni. Neposredno nakon toga, grupa građana je Policijskoj stanici na opštini Zvezdara u Beogradu podnela prijavu protiv ovog lica zbog „uznemiravanja javnosti, javnog psovanja romske dece i vređanja Roma preko društvene mreže Fejsbuk”. Reagovale su i neke od institucija, kao što su Nacionalni savet romske nacionalne manjine i zamenica Zaštitnika građana Jelena Stojanović. Pod pritiskom javnosti, M.N. se nakon kraćeg vremena oglasio na društvenim mrežama, pravdajući svoje ponašanje i izvinjavajući se pripadnicima romske zajednice. Slučaj je u toku.

U Novom Sadu, na Keju žrtava, početkom sedamdesetih godina XX veka je podignut spomenik „Porodica” kao sećanje na žrtve novosadske racije (21-23.01.1942.) tokom koje je okupator ubio oko 1.400 Jevreja, Srba, Roma i pripadnika drugih naroda. Na spomen ploči koja je postavljena kao deo spomenika, pominje se uz ostale stradale narode i „stradanje Cigana”, što je neprihvatljivo u savremenom društvu i potpuno jezički neprikladno kao način da se stavi naglasak na stradanje Roma tokom Drugog svetskog rata. Na taj problem su predstavnici Roma ukazivali više puta, kako u kontaktu sa lokalnim institucijama, tako i putem medija. Administratori Romske Platforme su u cilju rešavanja ove situacije kontaktirali Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, a predlog da sporni natpis zameni sa „stradanje Roma” je u razmatranju. Romska Platforma će nastaviti da prati ovaj slučaj i da se angažuje sve do promene natpisa.

U poznatoj beogradskoj kafani (sva imena i prateći podaci su poznati administratorima Platforme), bend koji svira je kao zamenu za jednog svog muzičara angažovao profesora violine, pripadnika romske zajednice. Na kraju večeri, menadžer kafane se obratio šefu benda u prisutstvu romskog violiniste rečima „ne morate dolaziti ni sutra ni ubuduće, ja sam rekao da Cigane necu da vidim kafani a ti si ga ipak doveo“. Administratori Romske Platforme su stupili u kontakt sa profesorom kako bi mu pružili podršku i saznali više o slučaju sa ciljem pokretanja procedura protiv diskriminatornog ponašanja i vređanja po nacionalnoj osnovi. Administratori su takođe pokušali da stupe u kontakt sa menažerom kafane ali bez uspeha. S obzirom da je slučaj dospeo u medije i da je privukao pažnju javnosti, menadžer kafane se u više navrata izvinio profesoru, nakon čega je violinista odlučio da ne pokreće proces niti da svedoči o ovom slučaju. Iako ovakvo neprimereno ponašanje nije dobilo svoj epilog pred institucijama, smatramo da je pritisak javnosti i sama mogućnost da menažder bude kažnjen za iznetu uvredljivu reč i diskriminatorno ponašanje napravilo određenu pozitivnu promenu: verujemo da će se pomenuti menadžer u budućnosti pažljivije odnositi prema pripadnicima romske zajednice, kao i da će ovaj primer uticati na umanjenje broja sličnih pojava u društvu u Srbiji.