Svoju priču o uspehu i ono kroz šta je on prošao nam donosi David Georgiev iz Zaječara. Priču započinje još iz doba kada je išao u osnovnu školu. Naime, David je u zabavište krenuo godinu dana ranije, kako bi sa svojim bratom i sestrom, koji su stariji od njega, išao zajedno jer se još kao mali plašio kako će da bude prihvaćen u društvu.
Prošlo je nekoliko godina i ja sam se sada razdvojio od brata i sestre, bio sam samostalan u razredu. U periodu od prvog do četvrtog razreda nisam se osećao odbačeno, ali kako sam krenuo u više razrede, počeo sam da se osećam odbačenot od druge dece iz razreda. Svima nam je poznata reč DISKRIMINACIJA, e to sam baš ja prolazio kroz osnovno obrazovanje u višim razredima. Drugovi su me izbegavali, nisu hteli da se druže sa mnom, da zajedno izlaze na veliki odmor, da jedemo zajedno, da podele udžbenike sa mnom, koje ja nisam imao, da mi pomognu oko domaćeg zadatka, sve zato što sam drugačije boje kože. Da, ja sam Rom. Više puta me je to pogađalo i osećao sam se usamljeno i tužno, kad sam dolazio kući znao sam da me ipak neko čeka sa kim ću da se nasmejem i popričam, a to je moja porodica.
Godine su prolazile i vreme je došlo za završni ispit i za upis u srednju školu. Tada nailazim na problem, jer ne znam koju školu da izaberem. U tom trenutku nisam znao šta me konkretno zanima, samo je bilo važno da se moje školovanje nastavi. Upisao sam srednju četvorogodišnju školu u obližnjem gradu Boru. Početak školske godine, upoznavanje učenika međusobno, upoznavanje profesora….i tu doživljavam da me ponovo odbacuju učenici, samo zato jer sam romske nacionalnosti. Shvativši da neću moći ponovo da prolazim kroz isto, vartio sam se u Zaječar i upisao sam stepen nižu školu od svoje prvobitne. Moj prvi susret sa novim učenicima u novoj školi, bio mi je mnogo lakši nego u u Boru. Uočio sam drugove iz osnovne škole i osetio sam nekakvo olakšanje. Posle određenog perioda, uspeo sam da se zbližim sa većinom svojim drugova, kojima nije smetalo to što sam ja drugačije boje kože, čak šta više u srednjoj školi sam popravio i svoj uspeh i to na najbolji mogući način. Završio sam sve tri školske godine sa odličnim uspehom. Kako su moji drugovi uvideli da sam sasvim normalan dečko i isti kao i oni, počeli smo svakodnevno da izlazimo, da se družimo i da delimo stvari zajedno, čak šta više ja sam im držao i privatne časove kod kuće ili preko računara.
Ono što bih poručio Romima i Romkinjama iz moje zajednice jeste da nikad ne treba odustati, već kad je najteže tad treba da budete najbolji i uvek da koračate napred, jer jedino tako možete doći do cilja!
